Možda sam kompletno u krivu, ali eto piše mi se.Često volim razmišljati o prometu. I jedno od pitanja koje mi je jednog dana palo na pamet je, zašto su vozači automobila često najagresivniji i najživčaniji sudionici prometa.
I palo mi na pamet. Jedan od glavnih razloga je sigurno...
Većina ljudi koji voze auto, zapravo uopće ne voli voziti aute. Ne uživaju u vožnji auta, ni malo. I kad uživaju to je iznimka, a ne pravilo. Naravno da postoje i drugi razlozi, ali priča mi se o ovome. U biti radi se često o ljudima koji zapravo najrađe ni ne bi nikamo išli, najrađe bi sjedili doma na kauču. I većinom voze na posao u gužvi velikih gradova.
Zašto onda takvi ljudi voze auto?
Razloga je mnogo. Neki su jednostavno odrasli uz društveni imperativ da je vožnja auta 'prijevoz za odrasle'. Nekima je poslovna obveza da moraju vozit auto. A nekima je jednostavno životna situacija takva da im auto doista je jedini praktičan oblik prijevoza(iako vjerujem da su takvi manjina), to bi bili na primjer ljudi koji često moraju prevoziti teške ili velike stvari ali iz privatnih obaveza. Ili imaju katastrofalan javni prijevoz. Ili žive na selu 20km od najbližeg grada. A na kraju krajeva, neki bi možda mogli bez auta ali ne znaju za ništa bolje.
​
S druge strane...
Ja vozim bicikl svaki dan(uz iznimke). I po kiši i po snijegu. Na posao koji uključuje terenski rad(za sada sam se dokazao da mogu i sa biciklom u većini situacija, gdje ne mogu uskoče kolege). Ponekad se dogodi da na teren stignem i prije kolega u automobilu. Bicikl mi je sredstvo i za posao, putovanje od A do B, ali i strast i rekreacija. Imam naravno i vozačku i auto koji skoro pa ne palim, suukućani su ga praktički preuzeli od mene.
Sjećam se jedne situacije pred godinu dvije na prošlom poslu. Možda najgorji dan u mojoj karijeri. Kada je došlo 16h škrgutao sam i ispod usana proklinjao i posao i život. Put doma mi je tada bio 1h-45 minuta kroz Zagreb u smjeru Istok-Zapad(ako tko treba savjete oko te biciklističke rute neka samo pita), neugodan promet za koga god, automobiliste, bicikliste, motocikliste, pješake, koga god. Međutim taj izrazito loš dan ja sam primjetio na pola puta doma da se ja smijem, veselim. Zašto se veselim pitao sam se? Jedino čega sam se sjetio je da mi je vožnja očito bila toliko ugodna taj dan da me razveselilo. Vožnja biciklom na mene ima neki meditativni učinak.
Da sam vozio auto to se vjerojatno ne bi dogodilo, jer naravno u autu se sve oko mene brže događa, kompleksniji je stroj za upravljati a i moje rekacije moraju biti brže, sve to dodatno prouzrokuje stres za mene. Ta spoznaja i meni pomaže da imam malo više razumijevanja prema vozačima. I ne kažem da nema ljudi koji uživaju u vožnji autom, ima i takvih.
​
To su moje neke misli, i možda sam fulao cijeli fudbal ali nema veze.
​
Eh da, i , inb4 CataphractGW, ne brini, poštujem semafore i prometna pravila.

Pozdravljeni vsi skupaj.
Napisal sem kratka povzetka o ruski zunanji politiki, ki naj bi se začela, če se ne motim, leta 1999 z začetkom bombardiranja Srbije.
Zelo kratka povzetka te doktrine, imenovane po generalu Valeriju Gerasimovu ter Evgeniju Primakovu.
​
The Primakov (Not Gerasimov) Doctrine in Action EUGENE RUMER JUNE 05, 2019 https://carnegieendowment.org/2019/06/05 /primakov-not-gerasimov-doctrine-in-acti on-pub-79254
POVZETEK Vse od leta 2014 je bilo Rusko "hibridno vojskovanje" center pozornosti Zahodnih varnostnih analitikov. Zanašanje Kremlina na proksi-je (zastopniki ki predstavljajo nekoga drugega (še posebej ob glasovanju)), dezinformacije in ukrepe ki pa so manj kot vojni, so ustavrili vtis, da so hibridne kapacitete ločene in drugovrstne od vojaških in lahko služijo kot zamenjava za trdo moč. Takšen vtis je napačen. Ruske vojaške in hibridne aktivnosti in orodja so neločljivo povezani.
Hibridno pojskovanje je povezano z Generalom Valerijem Gerasimovim, avtorjem t.i. Gerasimove doktrine- celotnega vladnega koncepta, ki spoji trdo in mehko moč skozi več domen in premika meje med mirom in vojno. To je operacijski koncept za Rusko konfrontacijo z Zahodom s podporo dejanske doktrine, ki je vodila Rusko politiko dve desetlejti. To je: Primakova doktrina.
. Primakova doktrina: Primakova doktrina je imenovana po Jevgeniju Primakovu in je na pozicijah, da je unipolaren svet, ki mu dominirajo ZDA nesprejemljiv za Rusijo in ponudi naslednje principe za Rusko zunanjo politiko: -Rusija bi morala težiti k multipolarnem svetu, ki ga upravljajo večje sile, ki lahko predstavljajo protiutež ZDA in njeni enostranski sili. -Rusija mora vztrrajati nad primatom v post-Sovjteksem prostoru in voditi integracijo na tem prostoru. -Rusija mora nasprotovati NATO ekspanziji.
Zadnji dve desetletji razkrivata kar nekaj ključnih zadev gled vloge trde moči v Ruski zunanji in vojaški politiki:
-Vojaška moč je tisti dejavnik, ki omogoča hibridno vojskovanje. Hibridna orodja so lahko inštrument obvladovanja/upravljanja s tveganji, ko je trda moč preveč rizična, preveč draga ali nepraktična, toda vojaška moč je vedno v ozadju. -Nuklearno orožje je osnova državne nacionalne varnosti in ultimativno zagotovilo strateške neodvisnosti. Toda ni inštrument za tvegana prizadevanja/dejanja. To le zagotavlja, da druge sile ne bodo delovale v takšnih dejanih napram Rusije. -Implementacija Primakpove doktrine je bila vse prej kot nepremišljena. Rusija uporablja hibridno vojskovanje in vojaško moč- napram Gruziji leta 2008 in napram Ukrajini od leta 2014, kot tudi v Siriji leta 2015- in so bile previdno ocenjene in prilagojene, da bi se izognili pretiranega rizika. -Intervencija v Siriji je prav tako osvetlila limite, ki jih ima Ruska trda moč in hibridno vojskovanje. Ruska trda moč je nezadostna, da bi uvedla verzijo mira v Sirji, kot si ga Kremlin želi. In Moskvi primanjkujejo vojaški in ekonomski resursi, da bi postala hegemon na Bližnjem Vzhodu.
Ključno vprašanje je ali naj Kremlin teži k večjim zmogljivostim in naj prevzema dodatne rizike pri sledenju bolj ambicioznim globalnim aspiracijam, ali naj nadaljuje s Primakovo doktrino in previdno prakso kalkuliranja rizika in benefitov dane smeri. Nova generacija Ruskih voditeljev- ki manj misli na Sovietsko izkušnjo - je bolj pod vplivom uspeha na Krimu in v Siriji, se bolj nagiba k prevzemanju rizikov in je bolj ambiciozna v svoji viziji Rusije.
Kako bodo naslovili te ambicije in izvajali Rusko trdo moč bo imelo velike psoledice na prihodnost Rusije, Evrazije in celega sveta.
​
-------------------------------
Ko je Ruska federacija okupirala in aneksirala Krim leta 2014, se je spekter večjih meddržavnih kofliktov vrnil v srce Evrope, prvič po Hladni vojni. V ZDA in Evropi je diskusija o tej slepi ulici med ZDA in Rusijo (ali Zahodom in Rusijo) usmerila veliko pozornosti o ideji "hibridnega vojskovanja" ali operacij sive cone.
Z Valerijem Gerasimovim se povezuje hibridno vojskovanje. Gerasimov je opisal verzijo o celotni vladni vojskovanju, ki premika meje med mirom in vojno, kar je najbolje opisano kot fuzija večih elementov mehke in trde moči skozi večji spekter domen. Gerasimova doktrina, je z drugimi besedami povedano, permamnentni konflikt.
Rusko zavzetje krima, nenapovedana vojna v vzhodni Ukrajini, ruske prikrite operacije in celotne vojaške enote so igrale ključne vloge v obeh- in vzbudile vtis, da je hibridna vojna novi način vojskovanja in celo tisto kar vodi Rusko zunanjo politiko. Naknadno ruska uporaba informacije in disinformacije, da oblikuje javno mnenje v Evropi in v ZDA, vključno z vmešavanjem v 2016 predsedniške volitve in druge aktivnosti, so krepili vtis, da je Gerasimova doktrina glavno vodilo Ruske zunanje politike. A ta vtis je napačen.
Mišljenje, da bi vojaška doktrina lahko vodila Rusko nacionalno politiko kontrira dolgo-eštablirani tradicijoi civilne-vojaških odnosov v Rusiji oin Sovjetski Zvezi. Vojska nikoli ni bila tisto kar je vodilo RUisjo ali SOvjetsko nacionalno varnostno politiko, temvečl je bila njen izvajalec. V teh redkih primerih, ko je vojaški vodja poskušal, da predstavlja izziv za politično vodenje v državi, kot je to maršal Georgy Zhukov leta 1946 in maršal Nikolai Ogarkov leta 1984 - oba sta bila s svojega položaja odstranjena.
Primakova doktrina, ki jo je Sergej Lavrov opeval kot koncept, ki ga bodo preučevali zgodovinarji v prihodnje, je na pozicijah, da je unipolaren svet z enim centrom koči (ZDA) nesprejemljiv za Rusijo. Rusija bi morala težiti k multipolarnem svetu , ki bi ga upravljale velike sile- Rusija, Kitajska, Indija, kot tudi ZDA. Glede na to vizijo Rusija ne bi smela tekmovati z ZDA na lastno pest, temveč bi poskušala ZDA ovirati s pomočjo drugih večjih sil in se pozicionirati kot bistven akter, čigar privoljenje je nujno, da se katerikoli problem ali zaplet rešuje v mednarodni skupnosti. Daljni argument v prid multipolarnega sveta je bil ta, da je unipolaren svet inherentno nestabilen, medtem ko bi multipolaren uravnoteženo sodil unitelarno uporabo silo enega hegemona.
Po Lavrovu je Primakova doktrina radikalni odklon od poti kot je bila začrtana s strani Mikhaila Gorbachova, ki je v večji meri iskal prilagajanje Zahodu. To je izbira, ki je slikovito demonstrirana s Primakovo odločitvijo, da prekliče obisk Washingtona med samim letom in naroči pilotu, da se vrne v Moskvo, kot protest NATO-vo skorajšnje bombardiranje Srbije v marcu, leta 1999.
Primakova doktrina (1996) (Dve desetletji koncept Ruske zunanje in obrambne politike) -Rusija kot nepogrešljiv igralec z neodvisno zunanjo politiko -Vuzija multipolarnega sveta s katerim upoavlja koncern velikih sil -Vztrajanje na ruskem primatu post-Sovjetskega prostora in sledenju Evrazijske integracije -nasprotovanje NATU -zavezništvo s Kitajsko
Gerasimova doktrina (2013) (Poskus razvoja operacijskega koncepta za delujočo konfrontacijo z Zahodom) -Kompletno bojevanje -Fuzija elementov trde in mehke moči skozi celoten spekter domen -Permanenten konflikt, ki prestopa meje med mirom in vojno
​
.......................
Is Primakov Doctrine The Driver Of Russia’s Policies? September 13, 2019 By Mujeeb Ullah* Mujeeb Ullah has degree in International Politics and is based in Islamabad. .................
GERASIMOVA DOKTRINA Ideja hibridnega vojskovanja se povezuje s trenutno vodjo ruskega osebja ,generalom Valerijem Gerasimovim. Leta 2013 je začrtal ključne zadeve ruskega nacionalne varnosti, ki je znana kot Gerasimova doktrina. Prepojil je koncepta mehke in trde moči, v enostavnem terminu je to doktrina permamnetnega konflikta. Rusko zavzetje Krima in skrivne oepracije v vzhodni Evropi so igrali pomembno vlogo v tem hibridnem vojskovanju in v celotnih vojaških enotah.
PRIMAKOVA DOKTRINA primakova doktrina je bila prestavljena leta 1996 in se nanaša na to, da bi Rusija morala težiti k multipolarnem svetu, med katerimi so Kitajska, Rusija, Indija, ZDA, ter, da se unitelarno hegemonijo Zahoda (ali ZDA) spravi na kolena. To naj ne bi naredili sami, lastnoročno, temveč z koncernom večjih sil. In ni tolerance za ekspanzijo NATA kakršen je.
Rusija se drži te doktrine od leta 1999, ko se je Primakov odločil, da prekliče obisk Washingtona med samim letom zaradi bombardiranja Srbije.

Ako se pitate zašto je agent za nekretnine sve traženije zanimanje odgovor je očit – uspešan agent može da sam kreira svoje radno vreme, da zaradi dosta i da pri tome uživa u svom poslu.
Uz to, kvalifikovani posrednici su uvek traženi jer se nalaze u jednistvenoj poziciji da pomognu da se nekretnina prepozna i izdvoji iz ogromne ponude kao važna za razmatranje.
Odlučili smo da vam detaljnije objasnimo značaj ovog zanimanja, kako se postiže uspeh i zašto je mnogima ovaj posao „top“. Detaljnije o svemu u nastavku teksta.

Kako postati agent za nekretine?

Posrednik u prometu nepokretnosti je zastupnik u prodaji ili izdavanju neke nekretnine i za to angažovanje dobija procenat. Agent za nekretnine mora dobro poznavati sve pravne regulature i znati sve detalje da bi odgovorio na pitanja potencijalnih klijenata. Ovo je dinamičan posao gde se za svaku nekretninu otkrivaju i uče nove pojedinosti.
Nakon polaganja stručnog ispita dobija se licenca i tada se legalno započinje sa radom. Ako je lice bez iskustva postoje obuke, ali i rad sa iskusnim kolegama kao način uvođenja u posao.
Ipak, nije ovo zanimanje za svakog. Licencirani agent za kupoprodaju nekretnina je osoba koja svakom zadatku pristupa kao da je reč o sopstvenoj kupovini, dakle upornost je bitan činilac da bi se uspešno realizovao posao.
Pored upornosti i svog teoretskog znanja agent za nekretnine posao nece dobro odraditi ako ne postoji harizma, ljubaznost i predusretljivost. Obilazak nekretnina i beskonačan broj pitanja koliko god bio zamoran ne sme biti očit klijentu, a i za to treba biti sposoban i stručan.

Šta radi agent za nekretnine?

Teško je precizirati šta će doneti jedan radni dan. Posao se obavlja i u kancelariji odgovaranjem na pozive i davanjam instrukcija on-line, ali veliki deo čini obilazak nekretnina sa klijentom.
Osobi koja prodaje / izdaje nekretninu licencirani agent štedi vreme i radi sve one zamorne poslove:

• odgovara na svaki poziv zainteresovanih osoba
• daje potpune informacije i zna šta je to što treba naglasiti
• pokazuje nekretninu
• savetuje šta je to što bi moglo da podstakne bržu prodaju

Oglašavanjem preko Agencije za promet nekretninama znači bržu realiziju posla bez nekog posebnog angažovanja.
Sa druge strane, klijentima (kupcima ili zakupcima) Agencija i agent daju sigurnost po više osnova:

• Klijent je zaštićen jer Agencije oglašavaju samo nekretnine koje imaju sve pravne papire neophodne za zaključenje posla
• Agenti poznaju tržište i rado daju savete gde su uštede kupovinom neke nekretnine i koje su prednosti
• Posrednik je tu i da se postara da pregovori oko cene proteknu što lakše. Daće smernice i jednoj i drugoj strani i sve učiniti da se zaključi posao

Agent za promet nekretninama ima sposobnost da prepozna šta je to što je bitno klijentu i zato često proda nekretninu koju kupac nije ni razmatrao u startu. Zanimljivo je otkrivati šta je to što je ljudima važno.
Ovo je važno zanimanje jer pomaže u odluci oko onih velikih kupovina u životu – rešavanje stambenog pitanja, ali i pronalaska nekretnine za iznajmljivanje kao dobrog mesta za rad ili stanovanje.

Kakve benefite nosi posao agenta za nekretnine?

Profesionalne Agencije imaju licencirane agente koji su prošli kvalitetnu obuku i pruzaju im dobre uslove za rad. Pod dobrim uslovima misli se na kvalitetno urađenu bazu podataka o svakoj nekretnini, kolegijalnost, pomoć pri prezentaciji, ali i vozilo za službene posete.
Ipak, prava lepota ovog posla se ogleda u tome što radnik nema fiksno radno vreme, a zarada može biti visoka i bez fakultetske diplome.
Iako postoji i rad iz kancelarije, radno vreme zavisi od klijenata. Onima koji ne vole radno vreme od 08 do16h ovo je idealno zanimanje jer je svaki dan drugačije oraganizovan i nosi puno slobodnog vremena.
Pošto se telefonski i lično susreću sa raznim vrstama ljudi, agenti postaju i dobri psiholozi i u stanju su da dobro procenjuju ljude. Tako u startu prepoznaju ko je ozbiljan klijent, a kome treba ponuditi nešto drugo.

Posrednik u prometu nekretnina je posao budućnosti

Možemo slobodno reći da je ovo jedno od zanimanja koje će biti aktuelno i u budućnosti. Razlog se nalazi u tome što je i pored trenutne pandemije Covid-19 tržište nekretnina u porastu. Prodaju se i placevi i kuće i stanovi, cene rastu, a ponuda je šarenolika pa je za obe strane bitno da se nekretnine izdvoje i pravilno predstave. Agent za promet nekretninama je jednina osoba koja kao posrednik može da pomogne i kupcu i prodavcu i da ubrza zaključenje posla.
Ako ste zainteresovani za ovo traženo zanimanje vrlo je bitno da rad započnete u profesionalnoj Agenciji za promet nekretninama koja će svojim iskustvom pomoći da unapredite znanje stečeno polaganjem ispita za licencu. Ako tome dodate svoju upornost čeka vas blistava karijera.
Razmislite, koliko je lakše pravilno prezentovati nekretninu kada angažujete stručnjaka, koliko je jednostavnije pronaći pravu nekretninu ako vam neko ko poznaje tržište ukaže na najbolje opcije? Pišite nam komentare, čekamo ih!

Dakle, dobio sam dozvolu da objavim pjesme gospodina Zlateca. Ima ih poprilično i jebene su. Uživajte.
Ne da mi se sad uređivati razmak između svake, kuži se gdje počinje nova po boldanom naslovu.
​
Moram pisati
-
Iz mene se mora cijediti znoj
Kosa mi mora rasti
I žile se propinjati
Moram pisati o sebi
Ako ne napišem
Razrezat ću tijelo
I staviti sve na stol
​
Stari i ja
-
Vežemo lozu
Nikog ne zanima
Što se igdje događa
On savija, ja vežem
Lozu slamaj polako
Od početka do kraja
Čuje se samo krckanje kosti
I huka vjetra
Razgovaramo o vukovima.
Jednom
Davno prije
Pojeli su čitave svatove
Smijem se u nevjerici
Ali dopuštam
Da me obuzme jeza
​
Ogled o tišini
--
Čujem disanje
Udaranje mora u stijene
Sigurno sam negdje na rubu
A nada mnom oblaci
Ona trči prema meni
Tu preskoči disanje
Nisam, nisam!
Hrapavo promumlja
I udari me mlitavom rukom
Vjerujem da nisi
Pokušavam
Ogled o tišini II
-
Pokušavam pobrojati zvukove
Disanje, perilica, centralno
Između njih tišina
Tihi šum u uhu
Podsjeća me na zujanje prije potresa
Prije no što zaspim
Razmišljam o sreći
O neradu, putovanju, jelima
Snimam trailer za san
Osjećam trzanje
Tu si
A dijeli nas ponor
Sanjaš prošlost
I ponovnu mogućnost izbora
Ogled o usamljenosti
-
U prostoru sam
Mašim se za cigaretu
Prije no što me itko odmjeri
Izmišljam neke situacije
Volim biti samozatajni junak
Usamljeni vuk na proplanku
Između žbunja i stijene
Pritom pušim osmu cigaretu zaredom
Imam grč u nozi
Mijenjam oslonac ili padam
Nasukao sam se na šank
I uzmičem pred ljudima
Dodirivanje me izvija
Taktički gledam u profile
Da ne izazovem reakciju
Igram na telepatiju
I ona nikad ne donosi ništa
Osim razočarenja
Ali i to je bolje nego klasičan odjeb
Završi već jednom
I proglasi me klinički mrtvim
Pušim devetnaestu cigaretu
I ispijam četvrtu pivu
Nisam ružan, ali sam
Usamljeno odbojan
Ne privlačim ljude
Igram se promatrača
Onog koji se jedva diše
I moli boga da mu se ne pripiša
Jer će izgubiti oslonac
Vatra
-
Dok u tebi gori život
Potpirujem ga
Imperativom stanja
Odbacujem taštinu
Slažem je u snopove
I spaljujem
Zabavi me
-
Reci nešto
Reci nešto lijepo
Smrt
?
!
Smrt je lijepa
jer je tiha
Ogled o tišini IV
-
Zatvorim oči da jasnije vidim tišinu
Sigurno je najbliže osjećaju smrti
A što ako zuji?
Krv teče u tišini
Bojim se prstima dirati prošlost
Ponovno otkriti oblik
Dimenziju koja me stavlja
Pred težak zadatak
Život u zasjedi
Vraćanje u djetinjstvo nema svrhe
Otrovan sam zbiljom
I ne vidim što me činilo sretnim
Bluz za budalu
-
Sve što vidim
Otužno je
Četiri bijela zida
I par egzotičnih slika
Vozio bih zid smrti
Ali to mogu samo pijan
Nasloniti se na plohu
I okretati do ormara
A onda stati
Imam mrlju na majici
Kad mi glava klone
Ona je moj svijet oko kojeg
Gradim tupost
Milese, ti si davež
Taj zvuk stremi ka tišini
Ta dosadna truba
Čini me glupim
Evo, podbočio sam glavu
I dlanovima pritišćem lice
Mogu tako i ostati
Biti trulo drvo
Ili pak spomenik
Na kojem suše veš
More
-
Nikad moje more
Ni korijeni moji umočeni u more
Ne znače da ga imam
More, ja te nemam
Ako kažem da si moje
Dignut ćeš val
I tvoji udovi pokazat će
Zašto sam jak na riječima
More, nikad moje more
Noćne moje more
Snovi o tebi
Imam i nosim u čaši
U zelenoj boci
Kao jeftino vino
I pijem te
A ti me utopiš
More, nikad moje more
Niti more drugih
Glad
-
Živimo na brodu
Koji vječno tone
Nosiš naramak algi
Da ti ispletem mrežu
I paziš da ne liči na omču
Prstima prelazim
Preko pukotina na licu
Grizem svoje rame
U svojoj krvi tražim okus tvoje
Val je stvorio galeba
Galeb je rodio ribu
Riba je mahnula suncu
I nestala u moru
Nas se to ne tiče
Mi žudimo za obalom
I stablima koja cvrče
Dok sjene leže pokraj
I škilje u nebo
Iako smo siti od nas
Još uvijek nas mori glad
Crno-bijelo
-
Stavila sam profilnu sliku
U crno-bijeloj tehnici
Da se ne vidi crvenilo na vratu
Muž me snažno uhvatio svojim šakama
Koje ponekad ne znaju stati od bijesa
On radi i ne priča mnogo
On radi više nego što treba
Ubija se od posla
On radi
Ponekad je grub
Stavila sam profilnu sliku
U crno-bijeloj tehnici
Više nisam tako mlada
Ponekad bih radije da je slika crna
Samo da se vide oči
One su još lijepe i njima zavodim
Netko će pasti na njih
Netko će htjeti da mu pišem
Sigurna sam u to
Stavila sam profilnu sliku
U crno-bijeloj tehnici
Crna kosa struji mi oko bijelog lica
Usne su blijede, sive, danas su baš mrtvački sive
Možda da povećam kontrast
I smanjim svjetlost
Ili da se još jednom našminkam
Jarkom crvenom
Zavodljivom jarkom crvenom
U crnoj-bijeloj tehnici
Ona postaje tamno siva
Živa, vampirska, tamna i siva
Ljubim te dok me gledaš
Ljubim ti vrat, bradavice
Trbuh
Stavila sam profilnu sliku
U crno-bijeloj tehnici
Želim svoj virtualni život
Izdići iznad lajkanja
I bezazlenih laskanja
Želim ga živjeti još jednom
Prije no što sjednem na klupu
U parku i duboko udahnem
Poza
-
Stojim kraj jezera
I sunce me napola obasjava
Gledam u daljinu
A ono što tražim u meni je
Valjda će se vidjeti na slici
Htjela bih vam pokazati
To što vidim u daljini
Žena
-
Sjela sam
Što sad da radim?
Razvalina
-
Ponekad me uhvati jeza
Kad naiđem na ljubav
Ne znam što bih sada s njom
Što bih s tim krhotinama
Nakon godina
Stoga ga odbijam
I kažem mu da je
Prokleto naporan
Zavidim ptici
-
Što može s visoka
Ocijeniti stanje stvari
Što može biti sama na nebu
Ili se u jatu, bez pitanja
Usmjeriti k istom cilju
Jedino joj ne zavidim
Što se ne može
Diviti samoj sebi
Dada sam napokon sama
-
Napokon me tišina voli
Daje mi da se smijem bez razloga
I ogledalo me voli
I meso me voli
I povrće me voli
I slika koju sam skrivala
Voli me
Osjećam ljubav
U svakom kutku
Gle, paučina mi šalje poljupce
I baca zvjezdanu prašinu
Ja sam sjajna zvijezda
Napokon me drže
Kao kap vode
Ležala sam u tami
-
Znaš
Ja sam jaka
Jača od nekih planina
Moji su se svjetovi
Rušili kao domino
I samo prvi još malo odzvanja
Jaka sam dovoljno
Da popušim u trenu ovu cigaretu
I pokažem ti vrata
Kad zažmirim
-
Noć će biti ista
Neminovna
Niti prijatelj
Niti izbavitelj
Noć će biti ista
Kad zažmirim sada
Noć će biti ista
Tmina ispod kapka
Sjećanja na ribe
-
Stojim na mostu čvrsto držeći ogradu
Valjda pokušavam uhvatiti tračak
Sjećanja na ribe
Čim ih pogledaš
One uteku
Sve je na svome mjestu
Koordinate su još uvijek iste
I mravi voze istom stranom
I žabe udaraju u površinu
I jastreb jedri pa se sruši
Sve se to miče, izvija
Baca i poskakuje
Pratim granu koja otječe
Davno sam pitao potok
Boji li se ušća
Strepi li od širine i mase
Boji li se virova i mulja
Boji li se mora?
Ne znam, rekao je
Ja sam samo put
Pitaj moju vodu
Prije zvonjave
-
Znam da mi ostaje još par minuta
Da provjerim stanje krutosti
Tražim jučerašnje čarape
U sobi, boravku, kuhinji
Ogledalce, ogledalce
Kaži mi koga ćeš danas
Baciti u depresiju
Iz tube cijedim produženi život
Ah, te sijede
U kojima se skriva
Četrdeset godina bescilja
Stenjem u nuždi
Rađam propalo dijete
I puštam ga na pučinu
Ako otvoriš frižider u 7 i 25
Možda te prosvijetli njegova svjetlost
I umjesto kože od slanine
Sjedneš u njega
Vani je kišovito
I vrane s grana vrište
A gle male kapi kiše
Čini nam se
Da te nema više
Umrla je sisata glumica
-
Ja sam je volio zbog velikih grudi
Iako su joj uloge govorile
O pravom talentu
Umrla je sisata glumica
Možda sam u njoj vidio mater
Ili neki psihološki sindrom
Možda želju za majčinim mlijekom
Punim slada
Umrla je ta žena
Ta koja je punila ekrane
I praznila samoću
Rođen
-
Iz ljubavi
Iz mržnje
Iz usputnog divljanja
Hormona
Rođen iz potrebe
Da se obožavamo
Tri generacije
Rođen iz neznanja
Iz vulkanske dubine
Iz probuđenog sunca
Iz topline zime
Rođen iz mraka
Prigušena svjetla
Rođen iz vode
I žilave zemlje
Rođen iz puke
Dosade
Slika
-
Slika na zidu stoji ukrivo
I ljudi na njoj drže se za ruke
(Kao na brodu koji tone)
Jezici im plave od sumraka
Dok s tmurnog neba pada sedef
Razjapljene čeljusti od željeza
Pjevaju borbenu o smrti
Nešto kao kršćani u pijesku
Nešto kao volovi u jarmu
Ovdje gdje sad stojim
Ruke mi trnu
Raspuštene, mlitave
I glava mi klone u mrtvi prizor
I trbuh mi zbori:
Idemo odavde
Ti ljudi nisu tvoji
Ne znaš ih i ometaš im
Teatralni kraj
Nisam nikada bio na Sardiniji
-
Jesu li ljudi tamo tihi
I imaju li sunce kad im treba?
Nisam bio ni u Sibiru
Svjetluca li tamo noć
Kao da si je razbio o pod?
Ni u Argentini bio nisam
Jašu li tamo nojeve
I tapšaju li ih kad se propnu?
Moram nešto poduzeti
Možda da ubijem oko
Utekao sam se samoći
-
Tražim svoj smisao
I mozgam što ću s njim
Meri je pustila glas
Kaže da letim, letim daleko
Bih, drage volje
Ali ja nisam lastavica
Ne znam sagraditi
Ni čvrsto gnijezdo
A i da odletim na jug
Ne bih znao
Jesam li ikad bio
Na sjeveru
Zidovi se ne zaobilaze
-
Mogu se razbiti
Mogu se rastavljati
Možemo se naslanjati na njih
I sanjati
Možemo crtati grafite,pišati po njima
Ili čekati da netko napravi vrata
Zidovi se ne zaobilaze
Oni su tu, surovo sazidani
Da ih krivimo do kraja
Ne razumijem se u ljubav
-
Do sada sam mislio da ljubav ne treba razumjeti
Onda sam se našao u gabuli da moram dvojiti
I pokušao je raščlaniti na faktore
Jebote
Ne znam riješiti taj zadatak
Ništa, prepisat ću od nekog kao i do sada
Tek kad nestade lišća
-
Sjetim se krošnje
I kako je strašno
Zelena bila
U trenutku bezizlaznosti
-
Režem nokte škarama za štof
Za novac mogu kupiti samo sebe jednokratno
Žrtve koje prinosim prilično su bezvrijedne
Pokušavam proći lišo i to me lišava vrijednosti
U izlogu
-
Postavljen kao skulptura čovjeka
Koji je uronio u sebe
Sjedim u izlogu i pijem kavu
Oči mi bljeskaju
Shvaćaju li ti narcisi da buljim u njih
Da ih promatram kao promatrač ptica
Da ih slikam, izvlačim život
I nanosim na papir
Starac koji se gega vidi svoju prošlost
Žena koja uvijek nakrivi šešir
Vidi samo refleksiju koja joj ne daje snagu
Da se suoči
Pijani poštar samo na tren baca oko
I vraća ga u duplju
On zna da je skeniranje života
Traćenje vremena
Odlazak
-
Iskrilo je kristalno jasno
Moje lice uronjeno u kometu
Zatvorio sam vrata
Nazdravio u sebi, bio van sebe
Na trenutak bio sam van sebe
I vidio to zgureno tijelo na pločniku
Odlazi
To lice puno kristala
Puno soli
Leći kraj tebe
-
Od svih težnji
Koje sam hranio nepovratno
Ostala mi samo ona
Da ću na kraju
Leći kraj tebe prozirne
Kad više ne možeš bježati
Slika
-
Ništa nije bilo
Tako čuvano i branjeno
Kao tvrdi kruv
Babe Mare
Ništa nije tako toplo
I uzvišeno
Kao spoznaja na grobu
Da ličim na nju
Putevi
-
Pustio sam tugu
Da je osjetiš kako te steže
Kao suha koža
Putevi koje izabiremo
Ograđeni su i ne vidimo se
A možda kročimo Istim smjerom
Putevi koje moramo izabrati
Ne bi li se prestali vrtjeti u krug
I padati licem u krhotine
Oblače naš
-
Koji jesi na nebu
Čas si bijel čas siv
Lebdiš i briga te
Ili da kažem
Jebe ti se
Tko je za što kriv
Stigme
-
Sjedim gol na betonskoj klupi
Mjesečina obasjava moj fetus
Sreća je poimanje
Kut iz kojeg gledamo na sebe
Da moram birati između vječnog optimizma
I pesimizma, izabrao bih jebe mi se.
Što me ne ubije ne znam ni da postoji
Sakrila sam perje ispod kože
Kaže mi vrana
Tako lakše prosjačim
I ode stružući drvenom nogom
Nagrizena knjiga otvara se
Gdje je meso najsočnije
Glođu me mušice, a ja ih tjeram rukom
Nije me briga
Odmahujem
Nije me uopće briga
Probam kažiprstom imam li oči
Ili sve što postoji usađeno je
Povučem za nos
Zatrubim koračnicu
Pa pređem dlanom preko koljena
Hladno je iznutra, a toplo izvana
Pitam se
Jesu li žile na rukama
Moje stigme?
Žena udara loncima
-
Dok muž nečujno prede
U blagoslovu internetskog džumbusa
Žena udara loncima
Frcaju iskre i pale se svjetla
Kako sam se zajebala
O kako sam se zajebala
U kori krumpira
Ne postoji izlaz
Ne otvaraj se više
-
Meso je puno spora
Preko zida vidim vrhove jarbola
Možeš li zagristi drvo
Nosit ću te na rukama
Derat ću koljenima asfalt
I kljucati vrane
Ne otvaraj se više
Zajedno smo lešina
Ali ima nade
Dok god vidim zastavu
I sunce koje se drži
Zrakama za obzor
Ne pokazuj kosti
Jer naivno mirišu
A lovci imaju nos
Za otvorene ljude
Prošlost nosim u džepovima
-
Zašivenu i tešku od savjesti
Htio bih svući kaput
Dok svira budnica ili himna
Htio bih izbrisati prošlost
Do nulte točke
Iz koje bi svaki korak bio sloboda
Kad bih mogao progutati amneziju
Ostao bi mi potpuno čist početak
Očišćen od stida i bojazni
Evo sad bih prišao ovoj ženi
I kupio sve čarape po deset kuna
A onda je poljubio u obraz
I rekao ti si moja
Izgubljena majka
Kad bih mogao progutati amneziju
Prišao bih djevojci kod sata
I pravio se da mene čeka
Oprosti što kasnim
Petica je u kvaru
No nema veze
Ionako do sada nismo bili
Jedno za drugo
Kad bih barem mogao
progutati prošlost
I ostaviti trag
U javnom wc-u
Odrastanje
-
Zid u tvrdim koprivama
Ne sjećam se tko je stajao uz njega
Držeći se rukom pijan i izbezumljen
Govoreći mi istinu o meni
Od kuće ostala je samo slika
Ponekad je vidim škiljeći u mraku
Vidim krov i gnijezdo ispod grede
Ljestve po kojima se penju preci
Jedan iza drugog
I u dugim razmacima nestaju
Taj što je stajao uza zid
To mora da je netko koga sam se bojao
Mora da je nosio lance
I zveketao u noći
Govorio je istinu o meni
O pustinji iz koje smo došli
O šumi iz koje smo izbjegli
O močvari iz koje smo vadili
Svoje kosti
Prstima je mrvio obojenu žbuku
Škrgutao zubima i hukao u lice
On je ubio konja
On je spalio gumno
On je tjerao mačke i pse
Razbio crno-bijeli ekran
I rasplinuo Indijance i kauboje
Taj što je stajao uza zid
Znao je istinu o meni
I kreveljio se
A onda se stropoštao u prašinu
I ja sam pljunuo na njega
Spavanje
-
Ta disanja su svud oko mene.
Izvlače žbuku iz zidova, pomiču kutove,
Premještaju noćna zbivanja.
Smrznute ribe
U epizodama indigo boje
Neprestano mijenjaju ritam disanja,
Čas se drže za vrh planine
Čas rone u pećini pod morem,
Čas pužu u sipkom pijesku.
Jastuk je mokar.
Dok oči poliraju kapke
Usne češljaju močvaru.
Zrak koji izdišem goni jedra
I brod juri u prošlost pa se vraća
Sa sjekirom u krmi.
Plutam u noći na splavu od tkiva
Koje nikad ne spava,
Samo usporeno struji.
Petlja
-
Na koju god bi stranu krenuo
Bio bi kriv
Djede
I zato si stajao na mjestu
Gledao u zemlju
I ponavljao
Da zemlja ne pita
Tko si
Samo traži da je hraniš
Rukama
Da joj prinosiš ustima
Znoj
Da je grebeš i gladiš
Zemlja prede i često zaspe
I tada sanja
A kad zemlja sanja
Ti si na pravoj strani
Tu na mjestu
S rukama u njoj
Svako jutro počinje nova igra
-
Stavljam tristo na jedinicu, a popijem x
Bilo je blizu
Kao kad stojiš na vrućoj obali
I od hladne rijeke dijeli te običan pad
Da barem iznenada udari vjetar
Psi plivaju, a i ne znaju da mogu
Hvatam misli
Uhvatim jednu i ne znam što bi s njom
Da je stavim na leđa i plivam
Dok iscrpljen ne potonem?
Nisam sastavljen od prvoklasnog materijala
-
Mnogi bi mi iščupali korijenje
I zasadili svoj nasad
Nalili u tankove krv koju nose
Plavu, aristokratsku, nobelovsku
Kakvu god
Drugačiju od moje
Nisam sastavljen od utjecajnog tkiva
Moji su imali šumu i prodali je
Pa kupili njivu
To je to što je ostalo
Nisam sastavljen od tih tvari
Kojima se pridaju portreti
Pišu hvalospjevi ili daju imena ulica
Čak bih rekao da sam sastavljen
Od prašine, znoja i prosječnog bitka
Da ne kažem govana
Glava na pladnju
-
Rodio sam se kao čovjek
Koji nije vrištao
I uzimao zrak
Rodio sam se bez žutice
Nisam grčio ruke
Nisam bio mokar
Niti imao kosu na čelu
Niti na tjemenu
Rodio sam se kao čovjek
Koji je već sjedio
U kutu sobe
I smišljao kako
Da ukrasi svoju glavu
Na srebrnom pladnju
I izloži je svirepoj buri
I jedini zaklon
Koji će ikada naći
Umrijet će neminovno
Prije njega
S rukama na tjemenu
S pogledom
Koji ga priprema
Kako da ukrasi svoju glavu
Da okrutni vjetar pomisli
Gle kurve
Mogao bih je ostaviti
Za kasnije
Snijeg je jasan
-
I tragovi su jasni
Polumrtvi glasnik
Kojem smo istrgnuli krilo zubima
a poruku ritualno spalili
Na oltaru ljigavo romantične ljubavi
S primjesom horora
Moji su zubi krvavi
Kao i tvoje oči
Mi jedemo sve što nam se
Nađe na putu
Da proglasimo našu prijevaru
Sigurnom od moralne dosade
Sunce
-
Kakvo je
Kad obasja
Da li zaiskri u glavi
I blagost te prožme
I tjeskoba prelazi u
Sjećanje
Kao svrabež u peti
Pa se izuješ i shvatiš
Da to je samo
Privid
98 % ništa
Riječi, riječi, riječi
-
Kad bih birao povrće u pjesmi
Nikad ne bih pisao o rotkvici
Ta riječ me smanjuje
Kao da mi je netko
Ispustio zrak kuhinjskim nožem
Zima
-
Trgnem se u mraku
Navikao sam na prazna prebacivanja ruke
Previše je tebe u snu
Jutra su stratišta upalih živaca
Od prvog buđenja već sam u redu za xanax
Puštam da priroda učini svoje
Drhtim
Netaknuta kava na stolu
Njen topli miris prodire u koprenu dima
I nadvija tišinu u stvarima
Spokoj nikad nije bio stvarniji
I okrutniji

Nece biti tolike krzie ko 2008e jer pod :

1. Velike banke nisu bankrotirale i sta vise zaradjuju prevelike pare na padu berze, sta mislis zasto je tako brzo pala berza zato sto su i sami znali da je berza prenaduvana i poceli su da shortuju svoje akcije i da prodaju da bi zaradili koji dolar vise. CEO GoldmanSachs-a je dobio 20% bonus od svoje plate tako da oni nisu u problemu.
2. Nije palo trziste nekretnina, jeste da ce se usporiti ali se nece raspasti kao 2008e jel ipak te prosle krize je bio neki drugi problem takozvani CFD. Posle krize su uveli reuglacije gde banke nesmeju vise bas tako da prodaju vazduh i da prave sinteticke CFD takozvane opcije tako slobodno. I dalje postoje ali su sada slabije ocenjene i naravno stabilnije su i manje para daju.
3. Veliki krediti se davaju biznisima pogotovo u Americi jel ako oni padnu svi mi isto.
4. Kina je tiho pokupovala akcije svih velikih firmi i tako dobila barem po jednog direktora u njihovim odborima.
5. Sta ce investitori raditi sada sa parama? Investitori su skoro pa udvustrucili svoje pare a bog investitora Warren Buffet je poceo da kupuje sa svojim ogromnim 180 milijardnim fondom koja njegova kompanija ima, akcije.
6. Posle ove epidemije panike koja se odvija verovatno ce se regulisati nacin na koji kompanije rukovode svojim novcem, naprimer Boing je 98% svojih rezervi potorsio na kupovinu svojih akcija te tako povecavao vestackim putem cenu svojih akcija. Zato sada dobijaju kredit ali pod uslovom to da nerade. Nadam se da ce se regulisati kao sto je u Nemackoj se desilo da kompanije nesmeju vise od 15% rezervi da trose na takav nacin nego da trose na indusriju.

Geopoliticka situacija ce se okrenuti, uspeli su da sprece nagli rast Kine na par godina ali pod koju cenu ? Ova ogromna korekcija trzista ce se jeste odraziti i nasu ekonomiju vrv jako, stopiranje citave ekonomije na nedelju dana su ogromne pare izgubljene a ne na citav ovaj period. Mi to ne mozemo da priustimo, sta mislite kolko god ne volim neoliberalnu ekonomiju smatram tacnim razlog sto Vucic nece da uvede nedelju kao praznik. Jednostavno nemamo jaku crkvu toest neutice tolko na formiranje licnosti kao u Nemackoj,Spaniji itd. a i to je ogromni gubitak u porezima. Ljudi pretezno manje rade nedeljom odmorniji su i vise trose. Verovatno ce se desiti destabilizacija citave evrope i rast nacionalistickih partija. Sto znaci smanjivanje imigracije, ali ne samo Islamske nego i Istocno evropske. Malo mi glup nas mentalitet ljudi koji su radili u EU, pa gde su vam sada te silne pare sto ste zaradili, niste nista ustedeli ? Jos mi gora situacija da ljudi koji su pljuvali Srbiju otisli na crno da rade u EU, gde tu ima trunke mozga ? Vece plate i standard to stoji, ali buducnost ? Ne mogu da prezive na minimalcu u EU onda ostanite tamo nemojte jos vise da upropastite ekonomiju Srbije.
Sve u svemu ocu da kazem da nece biti Velike depresije ili krize 2008e, ali dali ce biti cene da bice. Velikih promena, rast Jingoistickih Stranaka, Protekcionistickih stavova itd koji bi samo mogli da sprece razvitak globalne ekonomije. Desila se ogromna korekcija trzista i po mom misljenju trebalo bi da se skroz dopusti da bankrotiraju svi pa da pocnemo ispocetka ali Amerikanci bi tada izgubili svoju Sferu uticaja i doslo bi do rasta veceg Bi-polarnog sveta sto nece da dopuste, naravno i velike ekonomske krize.
Edit: Sve je ovo napisano iskljucivo po mom misljenju.
Edit 2 : Jer*
Edit 3: Imao sam 2 iz gramatike i pravopisa, jedva. Nemojte da me smarate procitajte sta pise, nemojte biti bilmezi.

Tekst je objavljen na sajtu Solis nekretnine
Sigurno se mnogi ovih dana pitaju da li da kupe neku nekretninu ili ne i da li treba da čekaju neku povoljniju situaciju i neki kasniji period. Ako se vratimo malo u prošlost, sigurno ćemo pronaći komentare u kojima piše da je situacija loša i da nikada više neće biti tako dobro, kao što je bilo do tada.

Takvi i slični komentari se koriste već vekovima i zato želimo navesti nešto što je napisao Miloš Crnjanski: „Nikad nije bilo tako da nije bilo nekako“

Narodi su prolazili razne periode kriza zbog ratova sve do ekonomskih kriza, a evo nam ovih dana i krize zbog pandemije virusa. Evidentno je da će promena na tržištu nekretnina zbog krize sa virusom biti, ali ne takvih da će svet stati pa i prodaja nekretnina.

Ne čekaj nego... Kupi odmah nekretninu!!!

U brojnim tekstovima ovih dana možete čitati vrlo oprečne informacije, tako da u jednoj vesti piše da su cene nekretnina otišle na dole za 30% i da se ovih dana prodaje manje nekretnina u drugoj vesti kako je zabeležen značajan rast prodaje vila i apartmana van gradova, posebno u Italiji i Francuskoj, ali i kako investitori u Rusiji masovno kupuju nekretnine, jer očekuju da će zbog pada rublje nekretnine poskupeti i kako je po njima upravo ovaj trenutak najbolji za kupovinu nekretnina, jer će kupovinom ovih dana uštedeti puno novca. Zanimljivo je da ovih dana raste sve veće interesovanje za kupovinu vila van Njujorka i Londona. U Srbiji je značajno poraslo interesovanje i potražnja za kućama i vikendicama...

Promena na tržištu nekretnina će biti, ali ne takvih da će svet stati pa i prodaja nekretnina!!!

Kada je svet potresla ekonomska kriza nastala baš zbog prodaje i kupovine nekretnina bez pokrića 2008. godine, najavljivao se pad prodaje nekretnina i značajno snižavanje cena. Međutim u nekim regijama, desilo se baš suprotno i cene nekretnina su otišle u nebo.
Tokom vanredne situacije u Srbiji, bila je smanjena aktivnost u prodaji nekretnina, ali se nije desilo neko značajnije snižavanje cena kvadrata, barem ne za sada. Kako ono kažu „Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane“, a upravo će se to na neki način desiti, jer će verovatno deo ljudi imati finansijskih problema pa će neplanirano morati prodavati nekretnine koje poseduju da bi do potrebnog novca došli.

„Najbolji period za kupovinu nekretnine je svaki dan“

Neposredno pre problema nastalih zbog virusa koji se pojavio, smatra se da su prodavci bili ti koji su odlučivali o uslovima prodaje nekretnina, dok se smatra da će u ovoj novoj situaciji, kupci biti ti koji će odlučivati o uslovima kupovine nekretnina.
Licencirani agenti koji se bave prometovanjem nekretninama, smatraju da će biti određenih promena u ceni kvadrata nekretnina koje su u ponudi, ali da će do korekcije cena doći najviše kod onih nekretnina, koje su na neki način bile precenjene. Mada od agenata možete čuti i ovaj komentar: „Realna cena nekretnine je ona po kojoj se nekretnina i proda“.
Do ove krize prodavci su bili ti koji su odlučivali o uslovima prodaje nekretnina, dok će od sada najverovatnije kupci biti ti koji će odlučivati o uslovima kupovine nekretnina!!!
Ekonomska kriza koja je nastala u Americi, najviše je imala uticaj upravo u toj zemlji dok u našoj regiji se to nije osetilo baš tom jačinom. Jer je u Americi 90% stambenog fonda pod hipotekom tako da je preko noći najpoznatija banka bankrotirala i cena nekretnina bila niža za 70-90%. Na tržištu nekretnina u Srbiji nakon krize 2008. godine, cene nekretnina su otišle na dole za 30-tak procenata, ali nisu ni otišle u bescenje i taj pad je trajao 6 godina i nije se desio preko noći.
Napomenuli smo da su cene kvadrata nekretnina uvek realne, ako za tu cenu ima zainteresovanih i ako se nekretnina za traženu cenu i proda. Treba napomenuti i to da cene nekretnina ne određuju samo kupci, samo prodavci ili samo agencije koje se bave prometovanjem nekretninama, već da na cenu nekretnina utiče funkcionisanje kompletnog tržišta i svih njegovih učesnika. To znači da tržište nekretnina kod nas, ali i u celom svetu zavisi i funkcioniše, najčešće od trenutne ponude i potražnje.

„Realna cena nekretnine je ona po kojoj se nekretnina i proda“

Kriza se oseti najviše u samom začetku krize, ali kriza traje a tržište nekretnina se uvek brzo prilagođava trenutnim situacijama. I pored negativnih dešavanja, kupaca uvek ima, možda nešto manje nego pre krize, ali je sigurno da će klijenti koji su odlučili da svoju nekretninu prodaju to i uraditi, jer im je zbog nečega potreban novac. Sa druge strane, oni klijenti koji su odlučili kupiti svoju nekretninu, oni će je i kupiti i to naročito oni koji rešavaju svoj stambeni i možemo reći životni problem svojih porodica.
Izvesno je i da tokom kriza pojedini prepoznaju neke nove elemente funkcionasanja tržišta nekretnina i čak neke nove poslovne mogućnosti o kojima do tada nisu razmišljali. Iz nekih kriznih situacija ipak se iznedre i neka nova pozitivna dešavanja, tako da je svetska ekonomska kriza na našim prostorima dovela do toga da su na tržištu nekretnina opstali investitori koji poseduju validnu dokumentaciju, poštuju obećane rokove za izgradnju objekata, a samim tim su i kupci sigurniji kada kupe ponuđenu nekretninu.

Na cenu nekretnina utiče funkcionisanje kompletnog tržišta i svih njegovih učesnika!

U nekom prošlom vremenu je bilo prevara u prodaji nekretnina pre svega zbog dokumentacija koje nisu bile ispravne, ali je evidentno i to da su kupci u današnjem vremenu znatno više edukovani. Za razliku od nekadašnje ekspanzije gradnje kada je Novi Sad bio drugi grad u Evropi po količini zidanja kvadrata po glavi stanovnika u današnje vreme se gradi manje, ali se zna i da ostane izuzetno malo neprodatih stanova u novogradnji. Oko 95% stanova u novogradnji se proda, a samo 5% stanova se ne proda, što znači da su te stanove kupili Novosađani ili oni koji žele postati Novosađani.
Ova informacija ukazuje na to da je tržište nekretnina u Novom Sadu u sadašnje vreme relativno uravnoteženo i da je na neki način izjednačena ponuda i potražnja. Svetska ekonomska kriza u Americi je i nastala zbog toga što se zidalo, ali se nije znalo ko će te stanove u novogradnji kupiti. Dok tržište nekretnina u Srbiji nije bilo dovedeno u takvu situaciju i zato se kod nas ta kriza ipak znatno manje osetila.

Tržište nekretnina u Novom Sadu je u sadašnje vreme relativno uravnoteženo, jer je izjednačena ponuda i potražnja!

Jedan segment stabilizovanja tržišta nekretnina, bila je i nagla ekspanzija izdavanja stanova, popularna varijanta izdavanja sa nazivom „Stan na dan“. Klijenti su prepoznali novi vid izdavanja, koji je isplativiji od mesečnog izdavanja nekretnina uz na žalost česte probleme stanodavaca sa zakupcima zbog neizmirivanja troškova komunalija, struje... Investitori su opet taj momenat prepoznali i počeli projektovati i graditi manje stanove koji su se počeli prodavati onima koji su prepoznali novi vid biznisa i te stanove počeli izdavati najčešće ozbiljnim poslovnim i porodičnim ljudima. Zarada je i do četvorostruko veća od dotadašnjeg klasičnog izdavanja stanova.
Vlasnik agencije „Solis“ Gordan Lemajić je tokom jednog gostovanja na televiziji rekao jednu zanimljivu misao: „Kada ovde nije bila kriza!?“
Za kupce je uvek najvažnije da se snađu u novoj situaciji, jer onaj koji kupuje stan on traži neki srećniji život i on želi da obezbedi krov nad glavom da njegovoj porodici i njemu bude dobro. Ali ako bi taj klijent ipak sačekao sa kupovinom nekretnine dok prođe kriza ili bilo koji drugi trenutni problem, mogao bi da mu prođe i ceo život u čekanju, a da zbog toga svoj stambeni problem nikada ne reši
Za prodavce i kupce je najbolje da posao pregovaranje prepuste renomiranim agencijama za prometovanje nekretninama i njihovim licenciranim agentima. Prodaja i kupovina nekretnine je „Životno važan posao“ za svakog pojedinca i zbog toga ovaj promet nikada neće stati.
Agencija „Solis“ je prodala 11 nekretnina za vreme bombardovanja 1999. godine u vremenu stresa, straha i možemo slobodno reći prosto nenormalnih uslova života i poslovanja. I u tako složenim uslovima tokom svih 70 kriznih dana, klijenti su bez obzira na tadašnju situaciju, ipak prodavali i kupovali nekretnine u Novom Sadu.

Prodaja i kupovina nekretnine je „Životno važan posao“ za svakog pojedinca!!!

Ako se pitate da li da kupite kuću ili stan, jasno je da su razmišljanja individualna i uvek je bitan momenat, koji je osnovni razlog vaše kupovine. Veći deo klijenata se odlučuje za kupovinu stana, jer tako mogu da žive komfornije u smislu manjeg kasnijeg ulaganja u kupljenu nekretninu. A opet je jasno da su u kuću uvek potrebna određena kasnija veća ulaganja, što znači i veći finansijski troškovi.
I pored svih prošlih kriza pa i ove postojeće sa virusom, nikako se ne možemo složiti da je neka situacija kastrofična, jer katastrofa u najgorem smislu te reči znači prestanak postojanja civilizacije, a mi smo srećom daleko od toga. Vidimo da ljudi i dalje žive i rade, a barem smo mi na ovim prostorima prolazili kroz brojne teške životne situacije pa smo opstali i još naučili puno toga. U poslu prometovanja nekretninama opstaju samo najbolji. Agencije koje ne posluju kvalitetno, propašće bez obzira da li je situacija loša ili dobra.
Čak i kada se manje gradi to uopšte ne znači da će cene ići na dole, može se desiti da zbog manjeg obima zidanja novih nekretnina, cene odu na gore. Potražnja za stanovima u bilo kojoj krizi uvek postoji, a treba napomenuti kako je centar Novog Sada ipak najatraktivnija lokacija, kao i stanovi uz Dunav naročito na Limanu 1 i 2, kao i kej. Mada ljudi uvek više vole da se usele u novi stan i tu nema nekih velikih promena. Najvažniji elementi u prodaji i kupovini stanova su pre svega ispravna dokumentacija, lokacija, kao i kvalitet gradnje.
Može se samo eventualno desiti, ako budete oklevali i dugo čekali, da se nekretnina koja vam se dopala u međuvremenu proda. Slično se može desiti i prodavcu ako odlaže prodaju, jer može ostati bez sigurnog kupca i obično se kasnije nekretnina dugo ne proda. Ako prodavac i kupac žele isto, a to je sigurno neki bolji život, onda ne trebaju da čekaju i razmišljaju o krizi, jer je kriza manje više konstantna.

Promet nekretnina je Sreća, jer svi učesnici u kupoprodaji nekretnine dolaze do nekog srećnijeg života!

Možda je uvod bio malo duži, ali mislimo da ste shvatili na čega smo hteli ukazati ovim tekstom. Ako ste odlučili kupiti nekretninu ne čekajte nikave sigurnije situacije i bolja vremena, već „nekretninu kupite odmah“, jer je najbolje vreme za kupovinu nekretnine upravo sada. Cene nekretnina se na našim prostorima nisu značajnije menjale u nekom kraćem roku da kažemo dnevno, nego je to uvek bio jedan duži proces, tako da su i rizici vaše odluke o kupovini nekretnine minimalni.
Savet kupcima je naravno da nikako ne ulaze u direktnu kupovinu sa prodavcem, jer je prodavac subjektivan i o svojoj nekretnini misli sve najbolje. Zato kompletan posao kod kupovine nekretnine, kupac treba da prepusti renomiranoj agenciji za prometovanje nekretninama, a za nas je to svakako agencija „Solis“ iz Novog Sada.
Osim toga što agencija „Solis“ ima saradnju sa odabranom advokatskom kancelarijom, ona je dužna da svu prikupljenu dokumentaciju prosledi notaru koji proverava validnost predate dokumentacije. Promet nekretnina je Sreća, jer svi učesnici u kupoprodaji nekretnine dolaze do nekog srećnijeg života nakon uspešno završenog posla.

V tej razpravi analiziramo zahteve organizatorjev protestov "Mladi za podnebno pravičnost" (MPP).
Zahteve:

https://docs.google.com/document/d/1b-x0kygmLIsAgTzgcxQ2FaI96W8yMcF26aT1abqxbA8/edit?fbclid=IwAR34qBhQA-1hUPzNOGmDHN5rbDrhFNk7hp4a0OHSvoymW2ifZ4Ztqknc05g#

4. Zahtevamo vsaj 1500 kakovostnih javnih najemnih stanovanj na leto, ki bodo cenovno dostopna, visoko energetsko učinkovita, čim bolj samozadostna in z dostopom do kakovostnega javnega potniškega prometa in kolesarskega omrežja, ter druge ukrepe za dosego dostopnih, kakovostnih in energetsko učinkovitih stanovanj za vse.

Sredstva za opisane ukrepe se lahko delno pridobi preko zelene davčne reforme (glej 2. zahtevo), predvsem pa preko progresivnega, socialno in okoljsko smiselnega davka na nepremičnine (višja obdavčitev sekundarnih, neizrabljenih stanovanj, višja obdavčitev pretirano velike in s tem energetsko potratne gradnje, idr.).

Kaj točno MPP misli s "progresivnostjo" davka? V citatu se omenja "obdavčitev pretirano velike in s tem energetsko potratne gradnje", ampak potratnost gradnje lahko dosti bolj enostavno obremenimo z bremenitvijo energentov, in sicer predvsem tistih, ki imajo najvišje emisije. Obdavčevanje "potratnosti" gradnje preko nepremičninskega davke je torej preveč birokratsko in neučinkovito, precej lažje gre z navadnimi trošarinami.
Bi pa bremenitev "potratnosti" skozi nepremičninski davek obremenila tudi precej "velikih" in "potratnih" gradenj, ki vseeno ne generirajo emisij CO2! Velik delež podeželskega in predmestnega prebivalstva ima sicer starejše, energetsko manj učinkovite gradnje, a se ogreva na obnovljiv in ogljično nevtralen energent - lesno biomaso. Kljub emisijski nespornosti bi ta del populacije bil na ta način dodatno obremenjen, njihov davkoplačevalski denar pa prepuščen interesnim skupinam, kot je MPP.
Glede na neustreznost obdavčitve "potratnosti" skozi nepremičninski davek, nam ostane "obdavčitev pretirano velike gradnje". Konkretnih primerov progresivnosti MPP ne navaja, sklepamo pa lahko da s tem ciljajo na progresivnosti, kot jih poznajo npr. na Nizozemskem, kjer so nepremičnine večje od 160m2 obdavčene po višji davčni stopnji. Vseeno se nam pojavlja nekaj vprašanj:

1. Je davčna osnova novega "progresivnega" nepremičninskega davka površina zazidanega/zazidljivega zemljišča ali stanovanjske površine?
2. Je 7 garsonjer v velikosti 35m2 z enim prebivalcem res "bolj energetsko učinkovitih in skromnih", kot dvonadstropna enodružinska hiša s skupno stanovanjsko površino 250m2, kjer prebiva sedemčlanska družina? Si prebivalci "bolj skromnih in energetsko učinkovitih" garsonjer definitivno zaslužijo nižjo davčno stopnjo?
3. Zaloga je v ekonomiji (znanosti) pomemben element trgovine. Lastniku zagotavlja avtonomijo. S obdavčevanjem prostorov, namenjenih zalogi in skladiščenju država gospodinjstvom bremeni sposobnost skladiščenja raznolikih dobrin - od hrane in kmetijskih izdelkov, pa do energentov (lesne biomase) - ob pomanjkanju skladiščnega prostore je nemogoč letni nakup hrane direktno od kmeta, recimo letni nakup živega mesa, krompirja, medu, jabolk in pa tudi skladiščenje lesne biomase, ki hišam omogoča nizke izpuste CO2. Je bremenitev zaloge namen predlagatelja progresivnega davka na nepremičnine?

Zato od vlade zahtevamo takojšnje in celovito reševanje stanovanjske problematike, predvsem pa gradnjo vsaj 1500 javnih, . . . najemnih stanovanj na leto . . . Ob tem morajo imeti novogradnje lahek in hiter dostop do kakovostnega javnega potniškega prometa, kolesarske infrastrukture in pešpoti, saj se tako poviša kakovost bivanja ter zniža potreba po uporabi avtomobilov. . . . regulacijo višine najemnin.

Namen je torej subvencioniranje gradnje javnih stanovanj iz državnega proračuna. Tako kot pri investicijah v železniški potniški promet je tudi ta shema nastavljena tako, da denar pobere na podeželju (oz. po celi državi) ter vse nameni za investicijske sheme, ki bolj ali manj koristijo mestnemu prebivalstvu. Tako naj bi z denarjem, pobranim na podeželju, subvencionirali stanovanja v območjih z najvišjim povpraševanjem, t.j. Ljubljani in Kopru.
Dolgoročna tržna vzdržnost takih fiskalnih shem je vprašljiva. Ne potrebuješ diplome iz ekonomije da bi razumel, da bodo takšne sheme le še povečale cene v območjih z najvišjim povpraševanjem.
Regulirana višina najemnin dokazano znižuje raven investicij na nepremičninskih trgih, kar bi le še poslabšalo dostopnost stanovanj državljanom.

prostorsko politiko, ki bo imela za cilj zgoščeno poselitev, okolju najprijaznejšo obliko poselitve

In nenazadnje MPP zahteva še prostorsko politiko, ki bi podeželju preprečevala nadaljnji gospodarski razvoj in povečevanje likvidnosti trga dela ob nizki gostoti poselitve. Pričakovano. Razen tega, da je vprašljivo, katera je "okolju najprijaznejša oblika poselitve" (ogrevanje rezidenčnih in komercialnih stavb je vir 11% vseh emisij - https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/daviz/change-of-co2-eq-emissions-2#tab-based-on-linked-open-data - uporaba ogljično nevtralne lesne biomase pa je na podeželju višja), temu res ni kaj dodati. Zahteve bolj kot na načrten pristop k zmanjševanju emisij izgledajo kot izliv razrednega sovraštva nad prebivalstvo podeželskega in predmestnega srednjega razreda.
Zaključek jutri.

"Dobro, evo recite, šta bi vi zapravo s svojim životom?" Razvučem lice u osmijeh. "To je dobro pitanje. Nekako sam se nadao da ćete mi vi pomoći. Možda barem s nekim usmjerenjem." Završim rečenicu s umjetnim američkim osmijehom. Povraća mi se kad pomislim kako izgledam ali spreman sam tražiti mišljenje od svemiraca u ovom trenutku. "Gledajte, vi ste dobar i pametan mladić ali morate se odlučiti za neke stvari. Ostatak života vas neće netko voditi za ruku i govoriti vam šta da radite." Gledam ju blagim pogledom jer znam da je tako.
"Razumijem. Pa evo prijavio sam se na ovo usmjeravanje jer stvarno nisam siguran oko nekih stvari", svejedno kažem smireno. . Pogledavam kancelariju HZZ-a i divim se količini papira. Kao neka loša scena iz distopijskih filmova gdje je birokracija podivljala poput hidre. Svaki papir je nova glava. "Hajedmo ispočetka", kaže već polu iznervirano. "rekli ste da vam se korisnička podrška gadi.Rad s ljudima vam isto ide na živce. Ne želite previše tehničko okruženje..." brzo pređe kroz par papira i izdahne. "Evo, iskreno ne znam kako bi vam pomogla. Mislim da se sami morate odlučiti oko nekih stvari. Ja vam preporučam da odete doma, odspavate i vratite se se sljedeći tjedan pa da probamo nešto od ovog." Znam da me se želi rješit. Ne krivim ju. Već sam sebi idem na živce. Ajde, reci joj. Otvori tu lubanju i pusti da te glupe misli iscure, možda ih više neće bit ako iscure. Možda će ti bit lakše "Evo ja bi rado živio u prirodi s drugim ljudima. Da uzgajamo svoje voće i povrće i mjenjamo se s drugim skupinama ljudi za stvari. Rado bi puno manualnog rada da sam u formi i povezanost s prirodom. Bitno mi je šta drugi ljudi misle pa bi tio da zajednica bude pozitivna i dobro povezaana. Nešto kao utopistički kibuc. Nema velikih korporacija, nema glasnih reklama, mobitel mi ne drnda svakih 5 minuta. Jednostavno je neki iskonski mir. Kao neka pastoralna slikarija." S strpljenjem je slušala moj autistični monolog i klimala glavom. Vidim da me mrzi. U očima vidim da misli da sam razmaženo smeće s previše vremena. Ne krivim ju. Istina je.
"Sve je to lijepo i divno i krasno. Ali nažalost živimo na planeti Zemlji i trenutačne opcije su ove 3 pozicije", kaže i dodaje mi 3 papira. Nasmijem se i prihvaćam ih. "U pravu ste. Razmislit ću pa se svakako javim.", kažem dok pospremam papire u torbu. "Moj muž je vojno lice i prati situaciju u svijetu. S obzirom na recentne događaje i potencijalne konflikte, tvrdi, da ukoliko dođe do nekih većih sukoba, nastupit će nuklearni rat i nakon što se dim rasčisti, postojat će zajednice ljudi koje samo žele preživjeti. Neće biti vode, ni hrane, samo želja za preživljavanjem. Nemoj me krivo shvatiti, ali mislim da bi vama tako nešto odgovaralo. Da se malo više fokusirate na preživljavanje. A manje na vaš mladenački weltschmerz", podvuće za kraj. "Bojim se da ste u pravu. Svakako Vam hvala na savjetu.", napomenem s osmijehom dok polako napuštam sobu 301. Krećem prem prizemlju i u glavi križam s liste HZZ. Bar nešto sam danas napravio. Spuštam se u prizemlje dok pogledom pratim šareni red ljudi koji se prijavjuju na burzu. Gledam mlade, stare, mršave i debele. Siroteke i cigane u air-maxicama kako strpljivo čekaju u redu s svojim osobnim hidrama papira. Nešto kao Pokemon borbe. Moraš skupit sve! Ili porazit voditelja dvorane u gradu HZZ-a kako bi mogao ići dalje. Dolazim do bicikla i psujem u sebi što mi se mast s pogonskog lanca prebacila na lanac za zaključavanje i sad imam crne ruke. Nisam kopao, nisam orao ali ruke ami crne. Sjedam na bicikl i krećem u smjeru džamije. Prolazim kraj Vinceka i uživam dok mi zmazani kotači prelaze preko novog tepiha. Ima nešto slatko u uništenju. Bacam kratki pogled na izlog Vinckea iz kojeg me gledaju torte koje mogu komotno biti završni rad studenta arhitekture. Ekipa radi torte koje lete na Mars a ja nemrem svoj život posložit. Prolazim kraj dućana Hrvatske Vojske i počnema maštati o vojnoj karijeri u nekoj egzotičnoj zemlji. Herojski podvizi i kante metaka koji frcaju iz mitraljeza dok helikopterom nadlijećemo neke bliskoistočne teroriste. Polako zamičem za uglom kada vidim bljesak koji mjenja vizuru džamije u trenutku. Kao da je netko slikao cijeli trg s najvećim flešom ikada. Igra svijetla i tame u trenutku izgleda kao da netko okida negativ u stvanom životu. Krenem hvatati ručkicu kočnice kako bi usporio i pogledao šta se dogodilo iza mene, međutim sve se događa prebrzo. Nisam glavu zaokrenuo do kraja kada polako osjećam golemo naviranje toplog zraka na svom tijelu. Ne vidiš cijeli život pred očima. Samo neke glupe trenutke. Matiju kako me baca u koprive u vrtiću. Neki dječji rođendan i moje malo debelo sretno lice. Pijanstvo s mora. Onaj dan kada smo se šetali po dubravkinom putu ujutro i onaj pas nas je pratio. Prisjećam se familije kako pjeva za badnjak... Ništa posebno, rekao bi. Očito mozak sam bira šta želi zadnje vidjeti. Val kipućeg zraka me baca s bicikla dok se borim za uzdahom, ali ubrzo ostajem bez svijesti. Nadam se da je muž moje mentorice iz HZZ-a u pravu i da će ljudi biti sretniji u post apokaliptičnom društvu.

http://www.index.hclanak.aspx?category=vijesti&id=789981
Cijeli (poduži) tekst je antikampanja, tako da je moj naslov ispravak Vojkovićevog licemjernog naslova. Puno toga bi se dalo diskreditirati, ali ću se uhvatiti samo par detalja.

Lustracija znači onemogućavanje javnog života onima koji su radili u tajnim i represivnim organima bivših socijalističkih država. Dakle, ne svima, već onima koji su radili za tajne službe, koji su pisali dopise protiv svojih susjeda ili kolegu asistenta na istoj katedri optuživali za "nacionalizam" kako bi se riješili konkurencije na poslu.

Ovo je apsolutno pogrešna definicija ilustracije i samim tim predstavlja ključnu kariku diskreditacije autorove diskreditacije predsjedničkog kandidata. Autor samim iznošenjem ove definicije priznaje ili da nema blage veze o društvu općenito ili da je je vrlo opasan plaćenički opinion maker.
Reći kako je ilustracija alat kojim se zabranjuje javni rad samo izvršiocima, a da se ista ne odnosi na nalogodavce je jedan od najružnijih i najopasnijih spinova koji su izašli u javnost zadnjih godina. Velim, ne znam da li je uzrok retardacija na društvena pitanja ili involviranost, ali moja ocjena u svakom slučaju stoji.

Dakle, "kako bi se sa društveno odgovornih položaja uklonili pripadnici bivšeg dvostranačkog režima" - ovdje se čini se želi smijeniti sve koji su bili na vlasti prije njih? To je ništa nego poziv na totalitarizam!

Zašto bi bio poziv na totalitarizam? HDZ je na putu biti i formalno klasificiran kao zločinačka udruga građana, a SDP-u je neupitna sudbina biti i javno (što jest pravno formalno) sljednica organizacije koja će, ako im zločinački plan u Muenchenu ne uspije, biti prikazana kao nalogodavac ubojstva Stjepana Đurekovića. Taj "poziv na totalitarizam" se vrlo lako može pretvoriti u jedini mogući civilizacijski/građanski ishod.

Ovo drugo – da će država ištampati novce i od toga će financirati njihovu obnovu je ni manje ni više nego bajčica.

Spinčina! Sinčić koristi izraz "domaći izvori novca", a Vojković zlobno u svoju korist to prevodi kao prethodno spomenuto tiskanje novca i devalvaciju.

Moguće da se varam, ali nekako sam siguran da dobar dio zagovornika mladog predsjedničkog kandidata ne bi uživao da mora na osnovnu obuku kod nekog drill-narednika.

Spinoteka... Tema je izlazak iz NATO-a, odnosno povratak vojne obveze.

Ima tu još puno velikih parola – tipa "Poništenje pretvorbe i privatizacije" – kriminal u pretvorbi i privatizaciji treba goniti, no što bi značilo poništenje, osim vraćanje na neko državno/društveno vlasništvo pod kontrolom političke vrhuške i usput potpunu međunarodnu blokadu Hrvatske – jer bi bili oštećeni oni koji su naknadno, u tko zna kojem ciklusu, pošteno kupili neku imovinu. Uzmimo npr. Jugoplastikine pogone u Splitu. Danas su tamo neke sasvim druge zgrade i neki sasvim drugi vlasnici u odnosu na one koju su sudjelovali u privatizaciji u prvoj polovini 90-tih godina.

Grozne insinuacije. Ako je vlasnik nekretnine na prostoru Jugoplastike sve uredno platio i zaslužio, zašto njemu ne bi odgovaralo poništenje pretvorbe i privatizacije i uspostava vlasništva na novom neupitno zdravom temelju?
Ili Vojković misli da je "poništenje pretvorbe i privatizacije" proces u jednom smjeru, odnosno Vojković misli (sugerira čitatelju...) da Sinčić zaziva socijalizam?

I na kraju - Ivan Vilibor Sinčić prodaje maglu. Koliko god je prodavalo ostalo troje kandidata, on prodaje maglu na kvadrat.

Podsjećam kako je naslov pamfleta "Je li Ivan Vilibor Sinčić Mesija koji će spasiti Hrvatsku?".